Vremenska skala porodice Skala

1. 1919.

   Mihalj Skala otvara prvu radionicu za lakiranje automobila u Subotici.

   Mihalj Skala (Mijo, Mihajlo) zatražio je dozvolu za otvaranje zanatske radnje, koju je dobio početkom 1920. godine. Bila je to prva radionica za lakiranje automobila u Subotici.

   Treći sin Šime i Agate Skala, Mijo je sa 14 godina počeo da izučava zanat kao šegrt kod majstora koji su izrađivali kola, fijakere i kočije. Kao šegrtu najbolje su mu išli farbanje i lakiranje. Učeći kod različitih majstora, stigao je čak i do čuvene budimpeštanske fabrike automobila „Misura”, gde je stekao zavidno iskustvo.

   Nakon venčanja osnovao je svoju prvu radionicu u Subotici. Precizan i pedantan, stekao je poverenje subotičkih veleposednika, čija je kola upravo on ulepšavao. Počevši od nule i oslanjajući se na rad svojih ruku, marljivo je radio i tako stekao dobar glas i uvećao imetak.

   Preduzetnički duh mu nije mirovao. Ubrzo je posao proširio i na automobile, kojih je u Srbiji bilo sve više, i u to vreme postao jedan od samo dva lakirera automobila.

   Kada su u upotrebu ušli nitro lakovi, uvezao je iz Francuske prvi kompresor i time unapredio posao. Pred kraj radnog veka Mihalj se još jednom suočio sa inovacijom u struci: pošto je savladao tajne izrade kola, farbanje prirodnim bojama uljem i četkom i kompresorsko farbanje nitro lakovima, oko 1965. morao je da nauči da radi i sa sintetičkim lakovima.

   Mihalj Skala bio je tipičan izdanak subotičke zanatske škole: strastven u svom pozivu, tačan, pedantan, ozbiljan, radoznao, preduzimljiv i čovek od reči. Dok je njegov sin izabrao državnu službu, Mihalj je imao sreće da je stariji unuk, Zoltan, zavoleo dedin zanat. Kada se 1969. spremao za penziju, Zoltan je bio spreman da otvori vrata radionice i nastavi da dočekuje mušterije.

2. 1969.

   Zoltan Skala preuzima dedinu radnju i razvija porodični posao.

   U rešenju kojim je dedina radnja preneta na unuka Zoltana stajalo je: „Zoltan Skala – zanatska radnja, Gavrila Principa 15, Subotica. Delatnost: farbanje i lakiranje automobila i drugih metalnih predmeta. Datum: 10. januar 1969.” Mihalj Skala je znao da je Zoltan dostojan i spreman da samostalno vodi porodični zanat.

   Zoltan se 1975. oženio Vesnom Nenezić, a iz braka su rođena dva sina, Igor (1976) i Srđan (1980).

   U prvih sto godina posao porodice Skala razvijao se, u skladu sa njihovim prezimenom, stepenik po stepenik – skala po skala. Zoltan je nasledio dedin preduzetnički duh i stalno je unapređivao posao: mušterijama je proširio ponudu ispravljanjem limarije oštećenih automobila hidrauličnim i pneumatskim alatom i antikorozivnom zaštitom šasije, a od 1985. i izradom i ugradnjom plastičnih uložaka blatobrana. Redizajnirao je logo radnje i štampao letke sa ponudom.

   Pored svega, Zoltan je bio strastveni sportista – jedriličar. Njegova jedra na Palićkom jezeru bila su čaroban prizor koji je budio radoznalost i interesovanje, i tako je doprineo istoriji ovog lepog sporta.

   Sudbina porodice Skala ipak je bila drugačije zapisana. Farbanje i lakiranje loše su uticali na Zoltanovo zdravlje. Iako je posao uspešno napredovao, odlučio je da promeni delatnost. Godine 1985. kupio je novi poslovni prostor na Paliću, na Horgoškom putu, i porodičnu kuću u Zelengorskoj ulici.

   Interesovanje za plastiku i tehnologiju njene prerade i oblikovanja dalo mu je novi pravac: proizvodnju pogrebne opreme od plastike i razvoj sistema za navodnjavanje. Uključivanjem firme „Aurometal” u svoje poslovanje rešio je jedan od osnovnih zahteva izabrane proizvodnje – alate – i tako obezbedio uslove za dalji razvoj i prednost u odnosu na konkurenciju, koje je bilo sve više.

   U vreme sankcija Zoltan Skala je deo posla preselio u Mađarsku. Njegova firma „Poliext kft” proizvodila je polietilenske cevi, dok su se potrebni delovi proizvodili na Paliću, gde su i dalje ostali razvoj i proizvodnja delova sistema za navodnjavanje.

   Zoltan ni u jednom trenutku nije zanemario vaspitanje i obrazovanje naslednika. Kao što je on bio pripremljen za život, trudio se da pripremi i Igora i Srđana da se priključe porodičnom poslu i produže život porodične firme.

   U vreme privatizacije u Srbiji Zoltan Skala preuzeo je subotičko preduzeće „Aurometal”. Proizvodni program porodice Skala dodirivao se sa programom „Aurometala”, pa se to pokazalo kao pravi put za nastavak uspešnog poslovanja.

3. 2000.

   Igor Skala osniva Skala Green, a Srđan 2005. Skala Garden.

   Zoltanov stariji sin Igor osnovao je kompaniju „Skala Green doo” sa ciljem razvoja sistema za navodnjavanje u poljoprivredi. Firma je ubrzo postala sinonim za savremene sisteme navodnjavanja povrtnjaka, voćnjaka, vinograda i oranica. Posao je razvio na teritoriji cele Srbije, uključujući predstavništvo u Zemunu.

   Ubrzo se porodičnom poslu pridružio i mlađi brat Srđan sa firmom „Skala Garden doo”, osnovanom 2005. godine. Usmerio se na proizvodnju i distribuciju sistema za navodnjavanje javnih površina, parkova, fudbalskih i golf terena i drugih velikih površina. Njegova firma se dobro pozicionirala na tržištu i uspešno odgovara na složene stručne izazove.

   Dostojni svoje tradicije i vaspitani u vrednostima koje su držale na okupu i porodicu i posao, Igor i Srđan uvek teže da u svom poslu budu najbolji, najsavremeniji i najefikasniji. Tako je „Skala Garden doo” stekla status ekskluzivnog zastupnika čuvene američke kompanije „Hunter”, čije sisteme projektuje, savetuje, ugrađuje i distribuira. „Skala Green doo” zastupa izraelsku kompaniju „ICL”, jedinstvenog proizvođača mineralnih đubriva sa kontrolisanim otpuštanjem, zatim „NaanDanJain”, jednog od najpoznatijih proizvođača opreme za navodnjavanje, kao i proizvodni program „Poliext csövek kft”.

   Vođenje firme „Poliext csövek kft” preuzeo je Srđan, uz Zoltana kao savetnika, koji svojim idejama, iskustvom, znanjem i prefinjenošću i dalje mnogo doprinosi kompaniji i naslednicima.

   U skladu sa savremenim poslovnim trendovima, „Skala Green” i „Skala Garden” posvećeno rade na razvoju softvera koji će informatički povezati sve firme porodice Skala, kao i na razvoju alata i opreme i robotizaciji pojedinih faza proizvodnje.